Home / Школска 2016/2017. година / ЉУБАВ У НАМА И ОКО НАС МЕЊА СВЕ – ДОБРЕ ВИБРАЦИЈЕ, четвртак, 11. мај 2017.

ЉУБАВ У НАМА И ОКО НАС МЕЊА СВЕ – ДОБРЕ ВИБРАЦИЈЕ, четвртак, 11. мај 2017.

 

ВОЛИТЕ ЛИ ПОЗОРИШТЕ…. то није питање  то је  потреба  срца и главе.Још је наш први српски комедиораф , Јован Стерија Поповић рекао да је театар најбоља школа, најлепша учионица  у којој  се учимо животу, одбацујемо предрасуде , постајемо бољи.

У Новосадском позоришту и ове године такмичили с се средњошколци,  у оквиру  традиционалног  23. Школског позорја Војводине. Ученици седмих разреда наше школе, свуда присутни, били су да подрже Театар добрих вибрација, инклузивно позориште ШОСО „ ДР  Милан Петровић“, виде њихову такмичарску представу „Ко некад у осам“, рађену по тексту Тоде Николетића, дечијег писца, а обликовану великом љубављу и енергијом Мише Близанца, њиховог професора, ментора, редитеља.  Десило се Чудо и Љубав на први поглед и и Промена у свима нама.. Застаните и прочитајте наше утиске…….

Милана Мијић,7-3

„Театар добрих вибрација извео је  представу  „Ко некад у осам“ у којој поред особа  са инвалидитетом глуме и  сви они који их срцем и душом подржавају, а подједнако осећају шта значи бити одбачен  и имати предрасуде. Главни ликови  Цвета и Цветко покушавају да пронађу праву љубав, кроз врло жив, сликовит, врцав начин дочаравајући и сав шунд и кич у свету око нас. Поред свег тог хаоса успевају да пронађу праву љубав. Сама прдстава је на мене оставила снажан утисак, као и глумци са својом неодољивом енергијом и упорношћу, представу су спремали две године. Покренули су ме на размишљање  и  питања о животу мојих вршњака којих до сада нисам била свесна. Аплауз  и осмех нисам штедела!

Мина Петровић, 7-5

Уметност спаја  све људе овог света без обзира на боју коже, географски и историјски простор или психофизичке могућности. Сценом Новосадског позоришта тог мајског дана  зрачила је позитивна  енергија и осмех пун љубави деце са посебним благословом. Публика озарена њиховим талентом, овацијама је  поздравила њихов уметнички дар. Импресионирана сам  атмосфером  у којој се ни једног тренутка није осетила различитост већ јединство и енергија игре, духа, љубави. Ова деца су велики јунаци који се  талентом  боре против предрасуда! Гласам за њих, за нас  да постанемо бољи. Послушај своје срце….

Ана Пињух,7-5

Деца са посебним потребама имају благослов и посебан дар, али шта значи бити посебан. То не значи бити одбачен  и маргинализован. Тај дар треба развијати, посветити му се, разумети. Обуј туђе ципеле и прођи десет корака у њима. Будимо добри људи, помажимо другима. Sorry  или извини тако често користимо, али  да ли размемо и мислиом искрено. Не губите трку са самим собом , као ни љубав у себи.

Представа  ми се јако свидела јер су нам  њени актери  показали и доказали колико је уметност важна  и потребна …као и Љубав..

Посебно нас је дирнуо крај, када  глумци поново постају деца и  проговарају о себи, то је био благослов  за све нас, будите и ви део добрих вибрација – Страхиња, Алена, Миа, 7-2.

 

Седмаци ОШ “Никола Тесла“ и Маја Чмелик