Home / Октобар / ОКТОБАР – МЕСЕЦ КЊИГЕ

ОКТОБАР – МЕСЕЦ КЊИГЕ

Од  читања  се расте, ужина се дели са пријатељима, а реч и књига са књигољупцима.. а њих у Тесли има много… А када се читалац и писац сретну, стварају сe нове планете…

Јасминка Петровић је Теслина звезда и пријатељ и писац који се радо чита, са којим се дружи и дописује….

Драга Јасминка,

Недавно сам имао прилику да прочитам Вашу феноменалну књигу. Када нам је наставница предочила “Децо ускоро ћете имати лектиру”, помислио сам да је то само још једна у низу “оних књига” које те начисто “сморе”!  Шта ћу, што се мора, није тешко… почео сам онако невољно, мрзовољно…и прочитао сам је за један дан! Шта Вам то говори, драга Јасминка?! Ништа друго, него то да сам се преварио! И добро је да је тако. Ја сам се напросто, миц по миц, уживео у лик Страхиње и започео једно лепо путовање…

Страхиња ме је својом искреношћу и племенитошћу, асоцирао на правог савременог јунака и шмекера. Да могу узео бих од њега приватне часове завођења. Па да и мени једном крене… Страхиња ме је водио попут гуруа, непрестано ми понављајући да је љубав зрак који обасјава и најтамније кутке срца и да јој се само треба препустити. Јер, како би иначе ишли напред, као би преживљавали и побеђивали животне проблеме и недаће, да нема љубави! Родитељи, школа, насиље вршњака, неузвраћена љубав, страх од болести најближих… мало ли је за једног тинејџера?!

Али како сте само описали Машу и њихов однос. Надам се само, да раздвојеност и даљина неће утицати на њих, да их неће отуђити и удаљити. Због тога са нестрпљењем очекујем други део, готово сам убеђен да је већ у Вашим мислима, ако не и у Вашем перу…

Са нестрпљењем очекујем Ваш одговор и наставак путовања

Срдачно, Ваш верни читалац Аљоша Бјелобрк,6-4

Драга Јасминка,

Теслино двориште и ове јесени шушти и препричава наше сусрете и дружења, а ђаци се радо сећају и што је важније читају…Са шестацима смо радила “Ово је најстрашнији дан у мом животу” и мој Аљиоша је пожелео  да напише писмо, односно то је била и једна од тема  за писмени….

Одушевили су ме зрелошћу, а књигу  су прогутали…

Оно што нас је још више обрадовало је  нова књига, у даху прочитана, неком сузом, смехом, зачињена… дубоко доживљена… Деца је обожавају, осмаци, на ЧОС-у смо је већ користили као полазну тачку за дебате и промишљања о свету око нас.. И као увод у будућа тумачења  Шекспира, сукоби, љубави, границе и  Самопоуздање.. то је прва реч коју су  након Јеленине приче изрекли.. Веруј и избори се за себе…. Имам мноого паметне и мудре тинејџере..и читаче…Морам “касти” да је први читач била Милана Мијић из 8-3, а онда се књига завртела у нашем  кругу …. Стижу ускоро и њихове рецензије…

Маја Чмелик, осмаци и шестаци….

Драга Мајо,

Твоје и Аљошино писмо дају ми ветар у леђа да наставим на свом путу. Хвала најпре теби, хвала Аљоши и хвала свим твојим ђацима. Диван је осећај да постоје тако пажљиви читачи и такви дивни људи. Надам се да ћемо се поново дружити на пролеће.

Драги Аљоша,

Искрена да будем, за сада немам у плану да напишем други део. Плашим се да неће бити на висини првог дела. Осим тога, мислим да овакав крај даје могућност читаоцима да маштају и дописују књигу. Хм, можда је то идеја… да Креативни центар распише конкурс за ученике који би домаштали и дописали крај по систему, а шта је било после?

Загрљај

Јасминка

 image-0-02-04-2e3ea6689df168235f10a4c5144bed3de5fdd36c5801bfa8784a210169fd258d-V