Home / Секције / Новинарска секција / “КРВ ЈЕ ЉУДСКА РАНА НАОПАКА”

“КРВ ЈЕ ЉУДСКА РАНА НАОПАКА”

Ми смо једна у 100,000,000,000,000 планета у којој има живота. То нас чини посебним и јединственим. Баш ми од милијарду и милијарду планета да добијемо благо и јединственост живота, али се не понашамо нимало достојно места које смо добили. Наша планета је једини дом који за сада имамо, магичан и моћан. Јединствен, посебан и другачији. Наша планета има историју дугу 4.6 милијарду година. Историја уметности и књижевности је дуга, али је историја ратовања још дужа. Од праисторије до данас људи ратују и повређују једни друге, из осветољубивости или мржње. Историја једног народа се може пратити по биткама које је тај народ водио. Памте се воjсковође и добри војници, али памте се и уметници, вајари, научници, доктори и писци. Памте се људи љубави и мира као што су: Нелсон Мандела, Петар II Петровић Његош, владика Данило и Махмата Ганди. Мржњу не схватам, јер су научници доказали да се цео свет може повезати у исту лозу. Сви ми имамо исту мајку и оца. Делимо исти ДНК са буквом, листом и босиљком. С тиме не можемо мрзети никог другог, јер тиме мрзимо сами себе. Човек се мржњи научи, а са љубављу  роди.

 С љубављу будућим генерцијама Данило Лазић,8-3